ITSP ugostio je (virtuelno) Marka Kažića i u poučnom razgovoru otkrio jednu inovativnu novu platformu za učenje novih tehnologija. Zamphyr je online škola za primenjene računarske nauke i inovaciju, koja okuplja stručnjake iz različitih aktuelnih oblasti tehnologije i njihova znanja i iskustva čini dostupnim putem Interneta.
[SRB] IT Serbia Podcast je samostalni projekat sa ciljem promocije IT industrije i njenih učesnika na području Srbije i regiona, kao i aktivacije IT zajednice. [ENG] IT Serbia Podcast is a project aiming to promote the IT industry and it's members in Serbia and the region engaging a broad community of IT experts.
Kursadžija
July 27, 2016 @ 14:24
Amerikanci imaju ovo: https://www.launchcode.org/, prilično je slično samo što je nonprofit. Da li kod nas/u evropi postoji nešto slično?
Takođe se pominje kako je potražnja za (ovdek onkretno frontend) kadrovima ogromna. Gde se nalaze oglasi za te poslove? Koliko vidim na ovome što je dostupno putem google pretrage poslova baš i nema toliko, a kada nešto i ima traži se (“odlično”!) poznavanje najmanje 9 različitih tehnologija, i to za junior pozicije?
Poređenja radi – pogledajte oglase za junior developere u susednoj Hrvatskoj, a zatim kod nas. Ulazni prag je daleko niži. Stičem utisak da je Srbija specifična po tome što se ovde u glavnom traži neko ko je “one man army”.
Da li je i tu stvar u obrazovanju? Da ne pominjem to što na gotovo svakom stoji disclaimer da “studije nisu neophodne”.
Da li neko ima predstavu odakle ta razlika? Da li su zahtevi postavljeni za “entry level” pozicije ovde malo nerealni?
Takođe mi se čini da je kod izlagača podcasta prisutan prilično nipodaštavajući odnos prema samoukim developerima – tzv “kursadžijama”. Zašto? Zar neko ko je već iskazao sposobnost da samoinicijativno, bez pomoći savlada osnove a i šire nekog programskog jezika nije vredan kandidat, ako ništa drugo samo zbog te volje i već dokazane sposobnosti da tako nešto nauči, i to bez ikakve pomoći instruktora?
Tamo se takve osobine cene i poštuju. A ovde?
Dakle, rezon kod stranaca:
– Ok, nemamo dovoljno developera, ali ima dovoljno ljudi koji to žele da postanu. Možemo da obučimo neke od tih kandidata da rade posao na profesionalnom nivou. Dobro nama – dobro njima.
Kod nas:
– Nemamo dovoljno developera, ali ima dosta njih koji to pokušavaju da postanu. Hajde da podignemo entry bar na olimpijski nivo da nas ne bi smarali ovi wannabeDev samouki…
…pa tako, nemamo dovoljno developera niti ćemo ih ikad imati. Jer se ne gleda i ne razvija potencijal, već samo momentalna dobit. A kada se potencijal ne gleda i ne razvija, ostaje neiskorišćen.
Ne znam o čemu je reč, elitizmu, egu, nepromišljenosti, autentičnom ubeđenju, tek … nešto je u ovoj celoj priči trulo. A to nešto je mentalitet.
Da nema kolega Hrvata i poređenja koje sam napravio između oglasa za posao u Srbiji i oglasa u Hrvatskoj i šire … rekao bih da lupam i da ni ne znam koliko ne znam, pa mi se zato čini tako. I evo, voleo bih da grešim – ali …
Izvin’te za offtopic.
Miloš Đekić
July 27, 2016 @ 15:20
Da dam samo jedan primer:
http://startit.rs/poslovi/
Puno poslova…krcato. A tako je svuda. Tako da zaista ne znam odakle dolazi taj komentar, pogotovo za tih 9 tehnologija što navodno neko mora da zna… I to malo otežava odgovor na tvoja pitanja, pošto je premisa evidentno pogrešna.
Nema govora o nipodaštavanju. Naprotiv, veliki broj mojih kolega koje poštujem nema formalno obrazovanje i solidan broj njih je početno znanje stekao kroz kurseve. Ono što je činjenica, s druge strane, jeste da je onome ko ima formalno obrazovanje (a nešto je radio za vreme studija, nije se provlačio) ima ne malu prednost i prosto mu je lakše, barem da počne, ako ne i dalje. Drugo, moje neposredno iskustvo nedvosmisleno pokazuje koliko veliki broj “kursadžija” na posao dolazi sa zjapećim rupama (neznanjem) koje moraju da se popune. I to nije samo moje iskustvo, naravno.
Problem leži drugde – mnogo ljudi se javlja na poslove a ne mogu da zadovolje ni osnovni kriterijum. Ne govorim o nepoznavanju tehnologije nego o nepoznavanju elementarnih veština. Nažalost, u našim uslovima nije jeftino primiti nekoga kome fali znanje i naučiti ga, pogotovo za male firme. Evo najprostijeg primera: mala firma A primi juniora, nauči ga i on već za 6m odlazi u veću firmu B za X EUR više. Firma A je u izuzetnom gubitku. Ponavljam, to je samo primer.
Nemamo dovoljno developera zato što ima previše posla (pre svega u outsourcing firmama). Razloge za to treba da potražiš u svetskim dešavanjima (kao što je građanski rat u Ukrajini) i trendovima (bolji odnos cena-kvalitet u istočnoevropskim zemljama).
Ima svega po malo, da se ne lažemo. Ali je jedno sigurno – u edukaciju je neophodno ulagati. Neophodno je inovirati. Platforma o kojoj smo govorili u emisiji nije jedina, ali je svakako jedan dobar korak ka boljem obrazovanju, bila ona besplatna ili plaćena.
Hvala na povratnoj informaciji!
Jedna molba za naredne komentare – umesto “Kursadžija” i “[email protected]” potpiši se punim imenom i prezimenom i ostavi link ka platformi za kurseve, organizaciji kojoj pripadaš ili podržavaš. Mislim da je komentar previše ostrašćen i zato pravim pretpostavku da si se na neki način našao uvređenim ovom epizodom, iako potpuno bez razloga. Jedini način da vodimo fer diskusiju je da je da znamo širi kontekst ovakvih komentara.
Marko Kažić
July 28, 2016 @ 18:44
Hvala na komentaru. Želim da utisak iz podcasta upotpunim sa odgovorima kako ne bi dovodili ljude u zabludu.
Non-profit je ne može zameniti ovo što mi radimo. Zašto? Non-profiti nemaju odgovornost prema vama, prema kvalitetu ni prema ciljevima. Oni teško dostižu održivost jer nemaju finansijsku slobodu. Da bi postigli održivost treba im prihod, a onda i nije non-profit. Oni će danas dobiti lovu, napraviti nešto što je sutra tu a možda i nije. Šta je pogrešno sa biznisom koji profit reinvestira u bolju platformu, bolje obrazovanje i inovaciju? Zašto da organski stabilan posao stavljamo po strani zarad nekih non-profita koji su na milosti njihovih mecena? Kome je to u cilju? Svakako ljudima i firmama nije – jer ono što njima treba jeste stabilan, zdrav i jak partner u razvoju znanja i kadra.
Ja sam samouki programer. Prema ljudima koji preuzmu odgovornost za sebe i svoje znanje imam samo poštovanje, jer sam jedan od njih. Mi nismo napravili Zamphyr da bi njih obespravili. Mi smo napravili Zamphyr da bi ljudi dobili vođstvo, usmerenje i da bi promenili način, vreme i mesto na kojem uče i taj proces doveli do savršenstva. Uvek je lakše učiti uz mentora, nego to raditi sam. Meni je bilo teško i nisam znao šta ne znam, a mi smo tu da sad promenimo za buduće generacije, da ljudi imaju jedno mesto na kome će dobiti sve. Mučeništvo “bez pomoći instruktora” je nepotrebno i destruktivno.
Ono s čime ja imam problem jeste filantropokapitalizam. Non-profiti koji rade sve kako bi akumulirali profit, naravno za opšte dobro. Besplatno brzo postaje skupo. Ili vi postanete proizvod.
Kursadžije nisu samouki programeri, već oni koji misle da za XY sati mogu da nauče da programiraju. Nisu oni krivi, već su krivi oni koji im to prodaju.
Ljudi nemaju koristi od toga, firme nemaju koristi od toga. “I šut u dupe je korak napred.” – ali mislim da se time ne trebamo zadovoljiti. Zato će Zamphyr biti one-stop shop. Ljudi koji hoće da najbolje iskoriste vreme i umanje troškove a razumeju da je obrazovanje investicija doći kod nas.
Radimo sa industrijom da bi rasteretili ljude troška i da onim najboljima firme pruže stipendije. Za razliku od non-profita mi svojim prihodima stajemo iza naše platforme i poboljšavamo je. Stojimo iza naše misije i cilja i tu smo da ostanemo.
Nadam se da će ljudi prepoznati kvalitet, stabilnost i potencijal koju Zamphyr uprkos naporima da se od toga odvrate. Vredno radimo da stvorimo najbolju platformu za učenje računarskih nauka. Ako hoćete da učite programiranje i da nađete posao u IT industriji, Zamphyr je mesto za vas. Naš vredan rad i prihod koji budemo ostvarili ići će kad tom cilju, da to bude održiva, jaka i kvalitetna platforma za naše učenike i njih ćemo uvek stavljati na prvo mesto.